Kako prepoznati dehidriranu kožu i razlikovati je od suve kože

Dehidrirana koža često zbuni jer može da zateže, a da se tokom dana ipak umasti na čelu, nosu ili bradi. Ten tada deluje umorno, fine linije postanu izraženije, a koža posle umivanja traži više hidratacije.

Suva koža se obično ponaša drugačije. Češće je gruba, sklona perutanju i dugo ostaje bez dovoljno prirodnih lipida koji joj pomažu da zadrži vlagu.

Ako se pitate kako prepoznati dehidriranu kožu, ja bih prvo obratila pažnju na promene tokom celog dana. Zatezanje, gubitak svežine i masnija T-zona mogu da daju mnogo jasniji odgovor od jednog pogleda u ogledalo.

Kako razlikovati suvu i dehidriranu kožu?

Najlakše ih razlikujem po tome kako se koža ponaša tokom dana. Kod dehidrirane kože glavni problem je manjak vode u površinskom sloju. Kod suve kože češće postoji manjak lipida u površinskom sloju, pa koža teže zadržava vlagu.

Simptomi mogu da se preklapaju. Američka akademija za dermatologiju navodi da izraženo suva koža gubi mnogo vlage, pa fine linije, perutanje i gruba tekstura mogu da se jave kod oba problema.

Voda se u površinskom sloju kože zadržava zahvaljujući prirodnim hidratantnim faktorima i lipidima između ćelija. Pregled objavljen u časopisu Skin Research and Technology navodi oba mehanizma kao važna za normalnu hidrataciju kože.

Zato masnija koža može istovremeno da bude dehidrirana. Sebum sam po sebi ne govori koliko vode koža uspeva da zadrži.

Masna koža može da bude i dehidrirana

Masna T-zona ne znači da koža ima dovoljno vode. Sebum i hidratacija nisu ista stvar, pa lice može da se sija, a da istovremeno zateže i deluje umorno.

Problem često postane izraženiji kada se masna koža previše isušuje. Jaka sredstva za čišćenje, često pranje i previše kiselina mogu da oslabe zaštitnu barijeru. Tada voda lakše napušta površinski sloj kože.

Pregled o funkciji kožne barijere i hidrataciji navodi da humektanti, emolijensi i okluzivni sastojci mogu da pomognu koži da zadrži vlagu i smanji transepidermalni gubitak vode.

Ako Vam se lice lako zasija posle nanošenja kreme, pročitajte i moj vodič o tome zašto se javlja masna koža posle hidratantne kreme.

Ja bih u takvoj situaciji prvo smanjila broj agresivnih proizvoda i vratila se blagom čišćenju, hidrataciji i kremi koja prija koži.

Šta najčešće dovodi do gubitka vlage u koži?

Koža često počne da zateže posle promene vremena ili rutine. Hladan i suv vazduh, grejanje, jaka sredstva za čišćenje i veoma topla voda mogu da ubrzaju gubitak vlage.

Problem može da se javi i leti. Sunce, bazen i klima-uređaj mogu da ostave kožu zategnutom i iritiranom čak i kada je vazduh topao i vlažan.

Zimi bih posebno obratila pažnju na nežno čišćenje i redovnu hidrataciju. Više saveta sam izdvojila u vodiču za negu suve i osetljive kože tokom zime.

Zašto je kožna barijera važna za hidrataciju

Kada je zaštitna barijera kože oslabljena, voda lakše isparava iz površinskog sloja. Tada se češće javljaju zatezanje, hrapavost i osetljivost.

DermNet objašnjava da spoljašnji sloj kože kontroliše gubitak vode, a lipidi između ćelija imaju važnu ulogu u toj zaštiti. Među njima su i ceramidi, koji zajedno sa holesterolom i masnim kiselinama pomažu koži da ograniči gubitak vode.

Ako Vam se često vraćaju zatezanje, perutanje i osetljivost, više sam pisala o znacima da koži mogu nedostajati ceramidi.

Kod izbora nege gledam i sastav hidratantnog proizvoda. DermNet navodi tri važne grupe sastojaka: humektanti pomažu da koža zadrži vodu, emolijensi omekšavaju njenu površinu, a okluzivni sastojci usporavaju isparavanje vode.

Kako bih negovala dehidriranu kožu

Kod dehidrirane kože ja bih prvo uprostila rutinu i zadržala samo ono što joj zaista treba.

Što je rutina jednostavnija, lakše ćete primetiti šta Vašoj koži prija i gde se javlja zatezanje, peckanje ili dodatna suvoća.

1. Počnite od nežnog čišćenja

Ako Vas lice peče ili zateže odmah posle umivanja, prvo bih proverila proizvod za čišćenje. Blaga formula i mlaka voda obično mnogo više prijaju dehidriranoj koži.

Poručite ovde!

U tom koraku koristila bih moju umivalicu za lice. Sadrži glicerin i aloe veru, pa lepo odgovara rutini kojoj je cilj da očisti lice bez dodatnog osećaja suvoće.

Posle umivanja lice bih samo blago osušila peškirom, bez trljanja.

2. Dodajte hijaluronski serum

Posle čišćenja lica bih dodala serum sa sastojcima koji pomažu koži da zadrži više vode. Hijaluronska kiselina je jedan od najpoznatijih humektanata, pa ima smisla baš kod dehidrirane kože.

U rutini bih koristila serum za lice koji sadrži hijaluronsku kiselinu, glicerin, aloe veru i alantoin, jer odgovara i mešovitoj ili masnijoj koži koja je istovremeno dehidrirana.

Nanela bih ga posle umivanja, a zatim nastavila hidratantnom kremom.

3. Završite rutinu hidratantnom kremom

Posle seruma bih uvek dodala kremu, posebno ako je koža istovremeno suva, zategnuta i osetljiva. Krema pomaže da se vlaga duže zadrži i daje dodatnu podršku kožnoj barijeri.

Blistaš hidratantna krema za lice sadrži aloe veru i pantenol, pa se lepo uklapa u svakodnevnu negu dehidrirane kože.

Pantenol posebno volim kod kože sklone zatezanju i osetljivosti. Više o njegovoj ulozi možete da pročitate u vodiču o pantenolu B5 za lice.

Ja bih birala kremu posle koje koža ostaje meka i prijatna nekoliko sati, bez težine i neprijatnog osećaja na licu.

Jednostavan redosled nege za dehidriranu kožu

Kod dehidrirane kože volim kratku rutinu koju je lako pratiti svakog dana.

Ako koristite još seruma, tonik ili aktivne sastojke, pogledajte moj vodič o redosledu nanošenja proizvoda za negu kože.

Ja bih svakoj rutini dala malo vremena pre nove promene. Tako se mnogo lakše vidi šta koži prija.

Kada ima smisla kompletna hidratantna rutina?

Poručite ovde!

Ako ne želite da birate svaki proizvod posebno, VIVA Deep Hydration Set 18+ daje već složen redosled za hidrataciju: Face Washing Gel, Hyaluron Oxygen, Hyaluron Serum i Blistaš kremu.

Ja bih ga posebno uzela u obzir kada koža često zateže, deluje umorno ili traži više vlage tokom dana. Dobar je izbor i ako tek uvodite redovniju hidratantnu rutinu.

Uz takvu negu ne bih odmah dodavala mnogo jakih aktivnih sastojaka. Koži bih prvo dala vremena da se smiri i pokaže kako reaguje.

Da li treba samo da pijete više vode?

Često se dehidrirana koža odmah poveže sa manjim unosom vode. Dovoljno tečnosti jeste važno, ali samo povećanje unosa neće uvek rešiti zatezanje i suvoću lica.

Sistematski pregled dostupnih studija pokazao je da dodatni unos vode može blago da poveća hidrataciju kože, posebno kod osoba koje su ranije pile malo tečnosti.

Ja bih zato obratila pažnju i na negu spolja: blago čišćenje, sastojke koji vezuju vlagu i kremu koja pomaže koži da je sačuva.

Više o vezi ishrane, tečnosti i kože možete da pročitate u tekstu šta jesti ako imate suvu i dehidriranu kožu.

Navike koje dodatno isušuju kožu

Kod dehidrirane kože ja bih prvo proverila da li je rutina postala previše agresivna. Nekad je dovoljno ukloniti nekoliko loših navika da se zatezanje i peckanje smanje.

Ako koža posle nege često pecka, zateže ili postaje sve osetljivija, ja bih rutinu pojednostavila i dala prednost blagom čišćenju i hidrataciji.

Često postavljena pitanja

Nega treba da prati potrebe Vaše kože

Ako se lice sija, a istovremeno zateže i deluje umorno, koži verovatno nedostaje voda. Ako je često gruba, perutava i traži bogatiju kremu, verovatnije je da imate suvlji tip kože. Kod nekih žena oba problema mogu da se jave zajedno.

Ja bih tada ostala pri jednostavnoj rutini: blago čišćenje, hijaluronski serum, hidratantna krema i SPF tokom dana.

Najvažnije je da koži date malo vremena. Ako se zatezanje smanji, ten postane svežiji, a koža mekša i prijatnija, rutina joj verovatno odgovara.