SPF 30 ili SPF 50 krema za zaštitu od sunca – da li postoji realna razlika

SPF 30 pri pravilnom nanošenju filtrira oko 97% UVB zraka, a SPF 50 oko 98%. Na papiru, to deluje kao mala razlika. Na koži, naročito leti, na moru, tokom dužeg boravka napolju ili kod fleka i osetljivosti, ta razlika može biti važna.

Za svakodnevni grad, posao i kratke izlaske SPF 30 može biti sasvim dobar izbor. Za more, planinu, bazen, jače sunce, hiperpigmentacije ili vrlo svetao ten, SPF 50 je sigurnija opcija jer ostavlja više prostora za grešku.

Šta SPF zapravo meri?

SPF pokazuje koliko krema štiti kožu od UVB zraka, odnosno od dela sunčevog zračenja koji najbrže dovodi do crvenila i opekotina. Zato koža leti često izgori baš onda kada mislimo da nismo bili dugo na suncu.

Pola sata napolju, kafa na terasi, šetnja po gradu, i već se vidi crvenilo na nosu ili obrazima.

Prema objašnjenju U.S. Food and Drug Administration, UVB zraci su najviše povezani sa opekotinama, dok UVA zraci doprinose dugoročnom oštećenju kože. UVA zraci prodiru dublje, povezani su sa flekama, gubitkom čvrstine kože, ranijim borama i pogoršanjem melazme.

Posebno su nezgodni jer prolaze kroz oblake i staklo, pa zaštita ima smisla i kada dan ne izgleda “opasno”.

Zato na pakovanju uvek tražite oznaku širokog spektra. Kako navodi Skin Cancer Foundation, broad spectrum proizvodi štite i od UVA i od UVB zraka. Kod evropskih proizvoda obratite pažnju na UVA oznaku u krugu, jer ona govori da proizvod ima i odgovarajuću UVA zaštitu.

Kod azijskih proizvoda često ćete videti PA oznake. Ako ste na moru, bazenu, treningu ili se lako znojite, birajte i oznaku water resistant.

Zato SPF 50 nije automatski bolji izbor za svaku kožu ako proizvod nema dobru UVA zaštitu. Za fleke, melazmu i sporije starenje kože mnogo je važnije da krema bude širokog spektra, prijatna za redovnu upotrebu i naneta u dovoljnoj količini.

Koliko SPF 50 zaista štiti više od SPF 30?

Najčešća zabluda je da SPF 50 pruža skoro duplo jaču zaštitu od SPF 30. To zvuči logično kada gledamo samo brojeve, ali SPF ne funkcioniše tako. Razlika postoji, samo nije toliko velika koliko naziv na pakovanju može da sugeriše.

American Academy of Dermatology navodi da dermatolozi preporučuju najmanje SPF 30, jer blokira oko 97% UVB zraka, dok viši faktori blokiraju samo malo više. Nijedna krema ne blokira 100% UV zraka.

Na prvi pogled, razlika između 97% i 98% deluje skoro nevažna. SPF 30 propušta oko 3%, a SPF 50 oko 2% UVB zraka. To znači da SPF 50 može propustiti približno trećinu manje UVB zračenja od SPF 30, pod uslovom da je krema naneta u dovoljnoj količini.

Tu nastaje glavni problem, jer su laboratorijski uslovi savršeni. Koža je suva, proizvod je nanet ravnomerno, niko ne dodiruje lice, nema znoja, vode, naočara, peškira ni šminke preko zaštite.

U običnom danu sve izgleda drugačije. Kremu nanesemo brzo, često u manjoj količini nego što treba, pa deo zaštite izgubimo već posle par sati.

Zato SPF 50 često ima prednost kod dužeg boravka napolju. Ne zato što je drastično jači, već zato što daje malo više sigurnosti kada se krema ne nanese idealno ili kada sunce, znoj i voda počnu da skidaju zaštitni sloj sa kože.

Kod takvih situacija, mala razlika na papiru može značiti manje crvenila, manje tamnjenja fleka i manji rizik od opekotina.

Kada je SPF 30 sasvim dovoljan?

SPF 30 može biti odličan izbor za svakodnevnu zaštitu, naročito ako dan uglavnom provodite u zatvorenom, a napolju ste kratko. Odlazak do posla, kraća šetnja, vožnja, kafa u hladu ili jutarnje obaveze ne traže uvek najviši faktor, ali traže redovnu i pravilnu zaštitu.

Dermatolozi često navode SPF 30 kao dobar dnevni minimum, pod uslovom da je krema širokog spektra i da se nanese u dovoljnoj količini. To znači da proizvod treba da štiti i od UVA i od UVB zraka, ne samo od crvenila i opekotina.

Ono što često ponavljam jeste da broj na bočici ne može da nadoknadi loše nanošenje. Ako stavite premalo proizvoda, preskočite vrat, zaboravite uši ili ne obnovite zaštitu kada ste duže napolju, ni SPF 50 neće raditi onako kako očekujete.

Zato je za običan dan mnogo važnije da imate kremu koju zaista volite da nanesete svako jutro. Ako Vam SPF 50 pecka oči, masti lice ili pravi osećaj težine, velika je šansa da će ostati u fioci.

U tom slučaju, dobro formulisana SPF 30 krema koju redovno koristite može biti bolji izbor od jačeg faktora koji stalno izbegavate.

SPF 30 ili SPF 50 ispod šminke?

SPF 30 i SPF 50 mogu lepo da funkcionišu ispod šminke, ali samo ako SPF ostane zaseban korak u rutini.

Puder sa zaštitnim faktorom može biti dodatna pomoć, ali ne treba da bude glavna zaštita. Da biste dobili SPF koji piše na puderu, morali biste da nanesete mnogo veću količinu nego što bilo ko realno stavlja na lice.

Kod šminke je najvažnije da slojevi budu lagani i da se ne žuri. Koži treba čista podloga, malo nege i dovoljno vremena da se svaki proizvod lepo rasporedi.

Redosled može da izgleda ovako:

1. Čišćenje lica blagom umivalicom, kako bi se uklonili sebum, ostaci nege i nečistoće.
2. Aktivni kiseonik kao osvežavajući korak pre seruma, posebno kada koži treba čistiji i svežiji osećaj.
3. Serum za lice, u tankom sloju, prema potrebama kože.
4. Hidratantna krema ako koži treba dodatna vlaga pre SPF-a.
5. SPF 30 ili SPF 50, u dovoljnoj količini, kao poslednji korak nege.
6. Šminka, tek kada koža upije SPF.

Ne morate da čekate pola sata pre pudera, ali je dobro dati SPF-u nekoliko minuta. Ako odmah utrljate puder, korektor i bronzer preko sveže nanete zaštite, veća je šansa da se sloj pomeri, razredi ili neujednačeno rasporedi.

Da li SPF 50 zapušava pore više nego SPF 30?

SPF 50 ne zapušava pore automatski više od SPF 30. Kod akni, mitisera i onog teškog osećaja na licu mnogo je važnija formula proizvoda nego sam broj zaštitnog faktora.

Postoje vrlo lagane SPF 50 kreme koje prijaju masnoj koži. Postoje i SPF 30 kreme koje su guste, masne i neprijatne već posle sat vremena.

Ako imate masnu kožu ili kožu sklonu aknama, tražite proizvode na kojima piše non-comedogenic, odnosno da su formulisani tako da ne zapušavaju pore. American Academy of Dermatology baš kod kože sklone aknama savetuje korišćenje nekomedogene kreme za sunce širokog spektra, sa SPF 30 ili višim faktorom.

Za osetljivu kožu često su dobar izbor mineralni filteri kao što su zinc oxide i titanium dioxide. FDA navodi da za oba sastojka postoji dovoljno podataka o bezbednosti za upotrebu u kremama za sunce.

Ipak, mineralne kreme nekada ostavljaju beli trag, posebno na tamnijem tenu. Tada tonirane formule mogu izgledati prirodnije na licu.

Hemijski SPF filteri često imaju tanju teksturu, lakše se razmazuju i lepše naležu ispod šminke. Nekim ženama savršeno odgovaraju, dok kod drugih izazovu peckanje oko očiju.

Zato ne postoji isti odgovor za sve. Ako Vam krema pravi bubuljice, pecka ili se oseća kao maska, nije problem nužno u SPF broju. Mnogo češće je problem u teksturi, mirisu, uljima ili celokupnoj formulaciji proizvoda.

Koliko često treba obnavljati SPF?

SPF nije proizvod koji nanesemo ujutru i zaboravimo do večeri, posebno ako dan provodimo napolju.

American Academy of Dermatology savetuje da se krema za sunce ponovo nanosi otprilike na svaka dva sata, kao i posle plivanja ili znojenja. To je posebno važno jer voda, znoj i trenje skidaju deo zaštitnog sloja sa kože.

Ako sedite u kancelariji, daleko od prozora, nema potrebe da panično nanosite SPF na svaka dva sata. Ali ako sedite pored prozora, vozite duže, šetate po gradu ili izlazite na pauzu kada je sunce jako, obnova ima smisla.

Za običan radni dan mnogima je dovoljno jutarnje nanošenje i još jedan sloj pre izlaska sa posla. Za plažu, bazen, planinu ili izlet pravila su stroža. Tada SPF treba da bude uz Vas isto kao voda, naočare i šešir.

Šta bih najčešće preporučila za svakodnevnu zaštitu?

Da biram jedan SPF za lice, najčešće bih izabrala SPF 50, posebno od proleća do jeseni. Lice je stalno izloženo svetlosti, čak i kada samo vozite, sedite pored prozora ili kratko prošetate po gradu. Fleke se lako vrate, crvenilo se brzo pojača, a većina nas ne nanese idealnu količinu kreme baš svakog jutra.

SPF 50 zato daje malo sigurniji oslonac. Ne znači da možete da preskočite obnavljanje, niti da ste potpuno zaštićeni ceo dan, ali je bolji izbor kada želite veću zaštitu za lice.

Za telo SPF 30 može biti sasvim dovoljan tokom običnog dana u gradu, naročito ako niste dugo na direktnom suncu. Ali za more, bazen, planinu, trening napolju ili dužu letnju šetnju, SPF 50 je pametnija opcija.

Ako želite samo jedan proizvod u kupatilu, izabrala bih širokospektralni SPF 50 koji Vam prija na koži. Još bolje ako se lako razmazuje, ne pecka oči i ne ostavlja težak osećaj na licu.

Krema koju rado nanosite svako jutro uvek vredi više od “savršene” kreme koju izbegavate.

Najvažnije je da zaštita ne bude povremena navika. Koža mnogo više voli redovnost nego velike odluke jednom mesečno.

Česta pitanja

Izaberite SPF koji ćete zaista koristiti svaki dan

Razlika između SPF 30 i SPF 50 postoji, samo nije toliko velika koliko broj na pakovanju može da nagovesti. SPF 30 može biti sasvim dobar za običan radni dan, kraće izlaske i blaže sunce, pod uslovom da ga nanesete u dovoljnoj količini.

Za lice, leto, fleke, more, planinu i duži boravak napolju, SPF 50 mi deluje kao pametniji izbor. Daje malo više sigurnosti onda kada znoj, voda, šminka ili brzinsko nanošenje smanje zaštitu.

Na kraju, najvažnije je da SPF zaista koristite. Redovno, u dovoljnoj količini i bez preskakanja vrata, ušiju, gornje usne i šaka. Koža pamti sunce mnogo duže nego što mi pamtimo jedan letnji dan.