Osip od sunca – šta ga izaziva i kako ga smiriti

Letnji dani mame na sunce, more i planinu. Ali nekada, već nakon nekoliko sati provedenih napolju, koža počne da reaguje.

Crvenilo, sitni plikovi, peckanje, svrab – osip od sunca ume da se pojavi iznenada i neprijatno iznenadi i one koji su navikli na sunce i one koji ga redovno izbegavaju.

U ovom tekstu se bavimo najčešćim oblicima osipa izazvanih UV zračenjem, kako ih razlikovati, kada potražiti pomoć i šta stvarno pomaže da koža što pre dođe sebi.

Brzo pojašnjenje – šta je zapravo osip od sunca?

Osip koji se pojavi nakon izlaganja suncu nije jedno jedinstveno stanje. U stvari, radi se o više različitih reakcija kože na UV zračenje, koje se razlikuju po tome kako izgledaju, koliko traju i šta ih tačno izaziva.

U govoru se često sve zove „alergija na sunce“ ili jednostavno „reakcija na sunce“. Ali dermatolozi znaju da iza toga stoje konkretni poremećaji, i to najčešće:

Svaki od ovih osipa ima svoje posebnosti, ali jedno im je zajedničko – nastaju kada je koža previše izložena suncu bez dovoljne zaštite.

Najčešći krivac – polimorfna svetlosna erupcija (PSE)

Polimorfna svetlosna erupcija je najčešći oblik osipa koji se javlja kao reakcija na UV zračenje. Pogađa uglavnom osobe koje imaju osetljiviju kožu na sunce, naročito u periodu kada prvi put izađu na sunce nakon duže pauze – obično u proleće ili rano leto.

Osip se obično pojavi u roku od 12 do 24 sata nakon izlaganja suncu. Najčešće se javlja na delovima tela koji su bili nepokriveni: dekolte, ramena, nadlaktice i potkolenice su najosetljiviji.

Promene na koži mogu izgledati kao sitne crvene bubuljice, plikovi ili čak čvorići, uz izražen svrab koji zna da bude vrlo neprijatan. Zanimljivo je da lice obično ostaje pošteđeno, što može pomoći lekarima da PSE razlikuju od drugih kožnih stanja.

Ipak, postoji i dobra vest – kod većine ljudi simptomi vremenom popuste. Koža se, kako sezona odmiče, na neki način prilagodi sunčevim zracima, pa se reakcije ublažavaju ili potpuno nestanu.

Solarna urtikarija – ređa, ali dramatičnija

Prema dr Lauri Lasinger, solarna urtikarija je redak oblik reakcije na sunčeve zrake, kod kojeg se promene razvijaju naglo, na fotoeksponiranim delovima tela, ali i na mestima koji su prekrivena tankom odećom.

Koža reaguje crvenim, otečenim promenama nalik na koprivnjaču. Prati ih jak svrab, osećaj pečenja ili žarenja, a u nekim slučajevima dolazi i do sistemskih simptoma – vrtoglavice, glavobolje, pa čak i osećaja opšte slabosti.

Za razliku od polimorfne svetlosne erupcije, ovde nema perioda privikavanja. Svako novo izlaganje suncu donosi novi napad. Simptomi se povuku u roku od nekoliko sati, ali se stalno vraćaju ako se koža ne zaštiti.

Zbog ozbiljnosti simptoma i uticaja na svakodnevni život, dermatolozi solarnoj urtikariji pristupaju s posebnom pažnjom. U mnogim slučajevima zahteva se precizna dijagnostika i dugoročni plan zaštite i tretmana.

Fototoksične i fotoalergijske reakcije

Osip koji se pojavi nakon boravka na suncu ne mora uvek da bude isključivo reakcija na UV zračenje. Nekada je u pitanju kombinacija sunca i spoljašnjih faktora, kao što su određeni lekovi, biljni preparati ili sastojci iz kozmetike. Koža tada reaguje burno, jer UV zraci aktiviraju supstance koje se već nalaze u organizmu ili na koži.

Najčešći krivci uključuju antibiotike poput doksiciklina, pojedine antidepresive i diuretike, ali i prirodne ekstrakte poput kantariona ili bergamota, koji se često nalaze u biljnim uljima i parfemima. Čak i kozmetika bez adekvatne UV zaštite može izazvati reakciju ako se nanese neposredno pre sunčanja.

Fototoksične reakcije najčešće podsećaju na opekotine – crvenilo, peckanje, ponekad i mehurići, i javljaju se isključivo na mestima koja su bila direktno izložena suncu.

Fotoalergijske reakcije su nešto blaže, ali uporne. Više liče na ekcem, sa crvenilom, suvom kožom i svrabom, i takođe se javljaju samo tamo gde je sunce delovalo.

U oba slučaja, najvažnije je prepoznati šta je zapravo okidač i, ako je moguće, izbaciti ga iz rutine – posebno u letnjim mesecima.

Toplotni osip – znojenje + vrućina = problem

Kod male dece, ali i kod odraslih sa osetljivijom kožom, tokom letnjih meseci često se javlja osip koji zapravo nema nikakve veze sa UV zracima. Krivac je kombinacija toplote, znoja i zagušene kože. Dermatolozi ga nazivaju miliaria, ali ga većina ljudi prepoznaje kao „znojni osip“ ili „toplotni osip“.

Obično izgleda kao sitan crveni osip, nalik na pesak pod prstima. Najčešće se pojavljuje na mestima gde koža slabije „diše“ – ispod pazuha, na leđima, vratu, preponama ili ispod dojki. Iako nije bolan, ume da svrbi i iritira, naročito ako je osoba obučena u tesnu ili sintetičku garderobu koja dodatno zadržava toplotu.

Srećom, toplotni osip je potpuno bezopasan i obično nestane sam od sebe čim se koža rashladi i osuši. Lagana, prozračna odeća, hladeća kupka i boravak u hladu najčešće su sve što je potrebno da se situacija brzo smiri.

Kada osip ukazuje na ozbiljniji problem?

Većina osipa koji nastanu nakon izlaganja suncu je prolazna i bezopasna. Međutim, postoje situacije kada je reakcija kože samo jedan od simptoma ozbiljnijeg sistemskog oboljenja, kao što su lupus eritematodes ili porfirija.

Obratite pažnju ako primetite:

U ovakvim slučajevima, ne treba čekati. Poseta dermatologu nije samo preporuka, već neophodan korak kako bi se isključila ili na vreme otkrila ozbiljnija dijagnoza.

Kako brzo smiriti osip od sunca?

Kada je reakcija blaga do umerena, najvažnije je brzo reagovati i pomoći koži da se oporavi. Prvi korak je uvek isti – skloniti se sa sunca što pre i obezbediti uslove da se koža smiri.

Šta pomaže odmah:

• Uklonite sve što dodatno iritira kožu, poput parfema, šminke ili krema koje sadrže mirise i alkohol
• Primenite hladne obloge ili se istuširajte mlakom vodom – to će ublažiti peckanje i smanjiti crvenilo
• Koristite blage hidratantne gelove, najbolje s aloe verom, pantenolom ili alantoinom, bez parfema i boja
• Aktivni kiseonik može dodatno da pomogne u smirivanju kože i ubrzanju regeneracije
• Za jak svrab, antihistaminici mogu pomoći, ali uz savet farmaceuta ili lekara
• Nosite laganu, široku odeću od prirodnih materijala, poput pamuka, da biste omogućili koži da „diše“

Ako se stanje ne poboljša u roku od dva dana, nije preporučljivo čekati. Dermatolog može prepisati blage kortikosteroidne kreme ili predložiti dalje korake kako bi se isključili drugi uzroci i sprečilo širenje promena.

Koja sredstva za negu stvarno pomažu?

Na policama apoteka i drogerija ima na desetine proizvoda koji nose oznaku „after-sun“ ili „umirujuće“. Međutim, nisu svi podjednako delotvorni kada se koža bori s osipom izazvanim suncem – i što je još važnije, nisu svi bezbedni za nadraženu kožu.

Prilikom izbora, korisno je obratiti pažnju na sledeće:

Kod fototoksičnih reakcija, najbolje je privremeno izbegavati sve preparate – čak i one naizgled bezazlene. Dok se simptomi ne povuku, svaka dodatna supstanca može zakomplikovati situaciju.

U tim slučajevima, manje je zaista više. Rashladiti kožu, sačekati smirivanje, pa tek onda uvoditi blage preparate za oporavak.

Poručite ovde!

Za dugoročnu negu i jačanje otpornosti kože, praktično rešenje predstavlja set za problematičnu kožu tela. Sadrži dva proizvoda:

• Aktivni kiseonik sa hijaluronom, alojom i nanom, koji osvežava, hidrira i umanjuje iritacije i crvenilo. Koža brzo upija njegovu laganu formulu, ostavljajući osećaj svežine i čistoće.
• Mleko za telo sa bademovim uljem, pantenolom i vitaminom E, koje pruža intenzivnu hidrataciju, umiruje i obnavlja kožu, ostavljajući je mekom i elastičnom.

Redovnom upotrebom, koža zadržava vlagu duže, izgleda zdravije i postaje otpornija na spoljašnje uticaje. Kupovinom ovog seta je obezbeđena i besplatna poštarina, što ga čini još pristupačnijim izborom.

Prevencija – jedino rešenje koje stvarno „leči“

Kada je reč o osipu izazvanom UV zračenjem, nijedna krema ni terapija ne može da nadmaši preventivu. Ne, to ne znači da treba u potpunosti izbegavati sunce i zatvarati se u hladovinu.

Najosnovnije pravilo glasi: izbegavajte direktno sunce između 11 i 17 časova. To je period kada je UV indeks najjači i kada koža najlakše strada. Ako ipak morate napolje, odeća postaje vaša prva linija zaštite – lagani, dugi rukavi, šešir širokog oboda i kvalitetne naočare mogu napraviti ogromnu razliku.

Kreme sa visokim zaštitnim faktorom, najmanje SPF 30, nanose se 20 minuta pre izlaska iz kuće, i obnavljaju na svaka dva sata, naročito ako se znojite ili kupate. Većina ljudi to zaboravi, ali upravo ta doslednost pravi razliku između zdrave i iziritirane kože.

Postoji i nešto što mnogi zaborave, a što itekako pomaže – ishrana. Hrana bogata beta-karotenom, vitaminom C i E može pomoći koži da bolje podnese sunčeve zrake. Šargarepa, spanać, citrusno voće, lešnici – to nisu samo zdrave grickalice, već i prirodni saveznici u borbi protiv UV stresa.

Poručite ovde!

Dodatno, vredi pomenuti i summer skin set, koji objedinjuje sve što koži zaista treba tokom letnjih meseci – pre, tokom i nakon sunčanja. Ovaj set je formulisan bez parfema, alkohola i drugih iritanasa, što ga čini pogodnim i za osetljivu kožu sklonu osipima. Namenjen je onima koji žele rutinu koja štiti, neguje i umiruje kožu u samo nekoliko koraka.

Za one koji svake godine imaju ozbiljne probleme s osipom, dermatolog može preporučiti dodatne mere: beta-karoten u obliku kapsula, kontrolisano postepeno izlaganje ili čak specijalizovane metode kao što je fototerapija.

Sve zavisi od konkretne situacije, ali ono što je sigurno – prevencija uvek košta manje, traje kraće i donosi dugoročnu korist.

Koža ne zaboravlja, ali ume da se zaštiti

Osip od sunca ume da pokvari dan, to je tačno. Ali ne mora da pokvari celo leto.

Ključ je u tome da se na vreme prepozna šta ga izaziva i da se ne tretira svaka reakcija isto. Koža vrlo jasno govori kada joj nešto smeta – samo je važno da je slušamo na vreme.

Zaštita kože ne mora da bude ni komplikovana ni skupa. Ponekad je dovoljno da sednete u hlad, obučete majicu od pamuka i nanesete kremu kad treba – i već ste učinili mnogo.

Ako osip počne da se javlja sve češće, ako traje duže ili se pogoršava uprkos pažnji, onda više nije vreme za kućne trikove. Tada dermatolog postaje najbolji saveznik za letnje dane bez neprijatnosti. Jer leto bi trebalo da prija – bez peckanja, bez crvenila, sa kožom koja diše i oseća se sigurno.