Savremeni stil života koji nosi sa sobom stres, nije samo mentalni izazov, već se reflektuje i na naše telo. Naša koža, kao najveći telesni organ, često postaje platno na kojem se ocrtavaju telesni simptomi stresa, koji su relativno lako prepoznatljivi. Ovi simptomi, poput crvenila, izbijanja osipa i svraba, su jasni znaci da je organizam pod velikim pritiskom.
Ako se pitate kako izgleda osip od stresa i kako ga prepoznati, ali i kako umanjiti stres i njegove posledice, u tekstu pred vama naći ćete odgovore. Dermatolozi često ističu da aktivni kiseonik može biti od velike pomoći u smirivanju kože pogođene stresom, pružajući olakšanje i ubrzavajući oporavak.
Ključne tačke:
- Stres utiče ne samo na psihu, već i na telo, posebno na kožu.
- Osip od stresa je lako prepoznatljiv po crvenilu i svrabu.
- Aktivni kiseonik može pomoći u smirivanju kože i umanjenju simptoma stresa.
Šta je stres?
Stres je reakcija tela na nelagodu i pritisak. Često ga uzrokuju preterana zabrinutost, gomilanje obaveza, nesanica i manjak fizičke aktivnosti. Hormon stresa, kortizol, može narušiti kognitivne funkcije i povećati anksioznost. Nedostatak vitamina i minerala dodatno otežava stanje. Zanimljivo je da hormon oksitocin, koji se oslobađa tokom socijalnih interakcija, pomaže u smanjenju stresa.
Telesni simptomi stresa – Koji su?
Simptomi stresa mogu uključivati česte glavobolje, bolove u mišićima i zglobovima, malaksalost, trnjenje u šakama i stopalima. Najvidljiviji znak stresa često su promene na koži, kao što su osip i ospa. Interesantno je da žene imaju veću verovatnoću da dobiju stresni osip tek u 30-im ili 40-im godinama prema istraživanjima časopisa Health.
Kako stres utiče na kožu?
U trenucima kada se osoba suočava s visokim nivoom stresa, može se pojaviti anksiozni osip. Ovaj tip osipa često se manifestuje kao urtikarija. Na koži se pojavljuju crvene ili ružičaste izbočine nalik plikovima. Ove fleke su obično praćene intenzivnim svrabom.
Osipi izazvani stresom najčešće se razvijaju na područjima koja su toplija, vlažnija ili izložena pritisku poput unutrašnje strane laktova i kolena. Ipak, osipi se mogu pojaviti i na neočekivanim mestima poput potiljka. Introvertne osobe često primećuju ovakve reakcije na licu ili grudima, što može povećati njihovu nelagodu.
“Osip izazvan stresom je bilo koji izbijanje na koži koje stres može izazvati,” rekla je Debra Jaliman, MD, dermatolog iz Njujorka, za časopis Health. “Ako ste pod velikim stresom, možete dobiti crvenilo na koži, na primer, ili može doći do pogoršanja bilo kojeg osipa na koži koji već imate.”
Crvenilo po koži izazvano stresom
Crvenilo kože predstavlja još jedan tipični odgovor organizma na stres. Ovo crvenilo često ima reljefni izgled, podsećajući na manje natečene ugrize. Ovo crvenilo može se razlikovati u zavisnosti od tena osobe i može zaličiti na osipe karakteristične za psorijazu ili ekcem.
Zanimljivo je napomenuti da aktivni kiseonik može pomoći u smanjenju upala na koži. Studije pokazuju da su žene sklonije ovakvim problemima nego muškarci, što ukazuje na važnost pravilne nege i prevencije.
Svrab kože izazvan stresom
Svrab je još jedan neugodan simptom stresa. Ovaj svrab često prati crvenilo koje može varirati u intenzitetu. Mesta zahvaćena svrabežom mogu značajno uticati na kvalitet života, budući da konstantni svrab može biti veoma iritantan.
Većina ljudi će iskusiti ovaj simptom barem jednom u životu. Stres koji traje duže vremena može izazvati anksiozni osip koji, iako bezazlen, može nestati u roku od 24 sata. Ipak, dugotrajan stres može biti okidač za ozbiljnije kožne bolesti i zahteva odgovarajuće mere za smanjenje psihičke napetosti.
Korišćenje proizvoda koji sadrže aktivni kiseonik može pružiti olakšanje i smanjiti simptome upale.
Iritacije kože, poput ekcema i psorijaze, mogu se pogoršati usled stresa, što pokazuje koliko je važno pravilno upravljati stresom. Imunološki sistem takođe igra ključnu ulogu u reakcijama kože na stres. Osim urtikarije, može se pojaviti svrab kože i intenzivno peckanje. Crveni pečati i plikovi su često znakovi da je stresni osip aktiviran.
Interesantna činjenica je da oko 80% bolesti kože može biti povezano sa psihičkim stresom, što naglašava važnost kontinuirane brige za mentalno i fizičko zdravlje. Ako se simptomi ne tretiraju pravovremeno, mogu dovesti do ozbiljnih komplikacija, uključujući bakterijske infekcije kože usled slabljenja imunološkog sistema.
Tabela u nastavku prikazuje različite simptome stresa na koži
| Simptom | Opis | Učestalost |
|---|---|---|
| Urtikarija | Crvene izbočine praćene svrabežom | Česta |
| Psorijaza | Debele, crvene fleke prekrivene srebrnastim slojem | Česta |
| Ekcem | Suva, ljuspasta koža | Srednje česta |
| Rozacea | Crvenilo lica i proširene kapilare | Relativno česta |
| Svrab kože | Intenzivni svrab sa ili bez vidljivog osipa | Veoma česta |
Prema sprovedenim studijama o stresu:
“…Bez obzira na vrstu stresnog osipa koji doživljavate, niste sami; svi doživljavaju stres, a stresni osip i koprivnjača mogu biti češći nego što mislite. Na primer, studija objavljena 2018. u časopisu Advances in Dermatology and Allergology ispitivala je vezu između stresa i svraba u grupi učesnica.
Studija je raspravljala o tome kako stres može imati ulogu u hroničnim bolestima. Ne samo da stres može pogoršati stanje, emocionalni stres može takođe sniziti prag za svrab. Drugim rečima, ozbiljan stres može učiniti da se svrab oseća intenzivnije.”
Više o istoimenoj studiji možete čitati ovde.
Ove reakcije kože na stres zahtevaju odgovarajuću negu i tretman, a poznavanje simptoma može pomoći u pravovremenom odgovoru i smanjenju neprijatnosti koje ovi simptomi mogu izazvati.
Kako se osloboditi stresa?
U današnjem užurbanom svetu, stres može značajno uticati na naše fizičko i mentalno zdravlje. Lučenje kortizola, poznatog kao hormon stresa, može povećati proizvodnju masti i izazvati pojavu akni. Pored toga, histamin koji je deo imunog sistema može dovesti do oslobađanja inflamatornih hemikalija, što dovodi do širenja krvnih sudova i pojave osipa.
Osip i svrab možete ublažiti sledećim metodama:
- Stavljanje hladnih obloga
- Suzdržavanje od češanja
- Korišćenje blagih sredstava za kupanje bez mirisa
- Nošenje komotne odeće od pamuka
- Provođenje vremena na svežem vazduhu, duboko disanje i šetanje
Konsultacija sa lekarom je ključna za pravilan tretman stresnih simptoma. Ove konsultacije mogu uključivati preporuku visoko delotvornih dodataka ishrani koji pomažu u smanjenju psihičke napetosti.
Aktivnosti za opuštanje
Meditacija, joga, i disanje usmereno na fokusiranje mogu biti veoma korisni u smanjenju stresa. Provođenje vremena na svežem vazduhu, šetnje u prirodi, i prakticiranje dubokog disanja mogu značajno poboljšati mentalno zdravlje. Fizička aktivnost takođe igra ključnu ulogu u smanjenju stresa.
Npr. redovna vežba može povećati nivo serotonina, hormona sreće, i smanjiti nivo kortizola. Dugotrajan stres može izazvati razne zdravstvene probleme, pa je važno svakodnevno pronalaziti vreme za fizičku aktivnost i opuštanje.
San je ključan za oporavak tela i uma. Kvalitetan noćni san može značajno smanjiti stres. Izbalansirana ishrana bogata voćem, povrćem, i zdravim mastima može poboljšati celokupno zdravlje. Takođe, kofein treba izbegavati kako ne bi povećao nivo stresa, dok konzumacija citrusnog voća može doprineti boljem varenju i smanjenju napetosti.
Osip od Stresa Slike
