Nema dileme da palmino ulje u poslednjih nekoliko godina izaziva podeljena mišljenja – od prehrambene industrije pa sve do sveta kozmetike.
Na deklaracijama mnogih krema, mleka za telo, pa čak i balzama za usne, često se može pročitati naziv Elaeis guineensis oil. U prevodu, to je baš ono što mislite – palmino ulje.
Ali, hajde da se zapitamo iskreno: da li zaista donosi hranljive materije našoj koži ili samo ostavlja onaj masni, klizavi trag koji ne prolazi ni posle sat vremena?
Ako ste nekada pomislili “Hmm, lepo miriše, ali osećam se kao da sam se umotala u foliju” – niste jedini.
Odakle dolazi i koje vrste palminog ulja postoje?
Palmino ulje potiče iz plodova palme koja uspeva u tropskim predelima, najviše u Maleziji, Indoneziji i Nigeriji. Postoje dve glavne varijante.
- Crveno palmino ulje – ima intenzivnu narandžastu boju i obiluje karotenoidima.
- Rafinisano palmino ulje – svetlije je, blažeg mirisa i mnogo zastupljenije u kozmetičkoj industriji.
U formulama za negu kože najčešće se koristi rafinisana verzija, jer ne menja boju i miris proizvoda i lakše se kombinuje sa drugim sastojcima.
Hemijski sastav – hranljiv ili samo masan sloj?
Ako pogledamo sastav, palmino ulje je prepuno zasićenih i nezasićenih masnih kiselina. Najzastupljenije su:
Na prvi pogled, sastav deluje impresivno – sve su to masne kiseline koje koži trebaju. Ipak, način na koji ih palmino ulje prenosi nije uvek najprijatniji, pogotovo za one koji ne vole težak sloj na koži. Koži jesu potrebni lipidi, ali važan je njihov tip. Jojobino ulje ili ulje grožđanih semenki upijaju se brzo i ne ostavljaju težak trag. Palmino ulje, zbog visokog udela zasićenih masnih kiselina, često formira gust zaštitni sloj kroz koji koža slabije “diše”. Kod izrazito suve kože to može biti prednost, jer taj sloj zadržava vlagu i sprečava dalje isušivanje. Međutim, kod mešovite ili masne kože češće se javlja osećaj težine, a neretko i začepljene pore. U određenim situacijama ovaj sastojak može da bude od velike koristi. Tokom zime, kada je vazduh suv i hladan, pomaže koži da zadrži vlagu i spreči pucanje. Kod izrazito suve kože ruku ili stopala odlično funkcioniše u balzamima, pružajući dodatnu zaštitu i mekoću. Kod stanja poput ekcema ili atopijskog dermatitisa umiruje nadraženost i smanjuje gubitak vode iz kože. U takvim slučajevima najbolje ga je nanositi u večernjoj rutini, kako bi imalo dovoljno vremena da deluje, a masniji sloj ne bi smetao tokom dana. Za svakodnevnu negu suve kože odličan izbor je i mleko za telo sa aloe verom, bademovim uljem, pantenolom i vitaminom E. Njegova hranljiva formula dubinski hidrira, poboljšava elastičnost i mekoću kože, smanjuje crvenilo i iritacije, te formira zaštitnu barijeru koja je štiti od spoljašnjih faktora poput sunca, hladnoće i vetra. Redovnom upotrebom koža postaje glatka, blistava i dugotrajno nahranjena, bez osećaja zatezanja ili suvoće. Iako se često nalazi u proizvodima za lice, nije podjednako dobar izbor za svaku kožu. Kod onih koji su skloni aknama može da začepi pore i pogorša stanje. Mnogima smeta i težak osećaj koji ostavlja, naročito tokom leta ili u vlažnoj klimi. Problem može da nastane i kada je prisutno u visokoj koncentraciji, odnosno kada čini osnovu proizvoda umesto da bude deo uravnotežene formule. Ako na deklaraciji stoji Elaeis guineensis oil među prva tri sastojka, a koža je problematična, bolje je dobro razmisliti pre kupovine. Neka istraživanja potvrđuju da palmino ulje poseduje antioksidativna svojstva zahvaljujući tokoferolima i tokotrienolima, oblicima vitamina E. Ipak, većina tih rezultata odnosi se na crveno, nerafinisano palmino ulje, koje se u komercijalnoj kozmetici koristi veoma retko. Kod rafinisanog ulja, proces prerade značajno smanjuje količinu antioksidanasa, pa njegova zaštitna moć nije toliko izražena. Zbog toga, ako je cilj unos vitamina E kroz negu kože, bolji izbor mogu biti ulje pšeničnih klica ili arganovo ulje. Nema potrebe da ga potpuno izbacite iz rutine, ali ni da ga bezuslovno hvalite. Najbolji efekat postiže se kada se koristi promišljeno: Na deklaraciji vredi potražiti oznake poput unrefined ili virgin, jer takvo ulje zadržava više hranljivih materija, iako ima izraženiji miris i boju. RSPO sertifikat je još jedan dobar znak, jer potvrđuje da potiče iz održive proizvodnje. Vredi obratiti pažnju i na mesto na listi sastojaka – što je niže navedeno, to je njegova koncentracija u proizvodu manja. Kao i kod mnogih sastojaka, i oko palminog ulja se provlače priče koje nisu uvek tačne. Evo onih koje se najčešće ponavljaju: Kroz ličnu upotrebu i isprobavanje različitih proizvoda primetila sam da kreme i losioni sa 3 do 5% palminog ulja mogu da budu odlični saveznici kod suve ili zrele kože – koža bude mekša i elastičnija, a osećaj zaštite traje satima. Kada je reč o masnijoj koži, čak i taj umereni procenat zna da deluje teško i da ostavi sloj koji se oseća na dodir. Jedne zime odlučila sam da isprobam kremu za ruke sa 10% palminog ulja. Za ispucalu kožu, koja strada od hladnoće i vetra, učinak je bio izvanredan – već posle nekoliko dana izgledala je vidno obnovljeno. Ipak, kada sam je koristila u toplijem i vlažnijem okruženju, primetila sam da ostavlja “film” na koži i da nije najprijatnija za dnevnu upotrebu. Ako volite efekat zaključavanja vlage, ali ne želite onaj težak sloj koji ponekad ostaje na koži, postoji nekoliko odličnih alternativa. Ova ulja su laganija, prijatnija na dodir i lako se uklapaju u različite rutine nege. Za letnje dane i boravak na suncu, odličan izbor je marmelada za sunčanje sa pažljivo odabranom kombinacijom hranljivih ulja. Orahovo ulje podstiče prirodno tamnjenje i pruža blagu UV zaštitu, ulje lešnika hidrira kožu i ubrzava dobijanje preplanulog tena, a ši buter čuva vlagu i sprečava isušivanje. Ulje kantariona pomaže oporavak kože, pčelinji vosak daje mekoću i elastičnost, maslinovo ulje neguje suve delove, dok kokosovo ulje sa beta karotenom dodatno naglašava bronzanu boju i štiti kožu od spoljašnjih uticaja. Ovakva kombinacija omogućava da koža tokom sunčanja ostane nahranjena, mekana i zdrava, a ten ujednačen i postojan. Palmino ulje može biti i hranitelj i “teškaš” – sve zavisi od tipa kože, načina primene i kvaliteta samog ulja. U kozmetici ima svoje mesto, ali ne treba ga doživljavati kao čudesni sastojak koji rešava sve probleme. Kod suve, osetljive ili zrele kože, naročito tokom zime, može postati pravi saveznik i pružiti osećaj dubinske zaštite. Kod masne ili kombinovane kože, mnogo češće donosi osećaj težine i nezadovoljstvo nego željeni efekat. Umesto da ga svrstavate u “dobro” ili “loše”, posmatrajte ga kao alat u rutini – nekada je savršen izbor, a nekada ga je bolje preskočiti. Ključ je u pametnom odabiru formulacije i poznavanju potreba sopstvene kože, jer nijedno ulje, pa ni palmino, ne deluje isto na svakoga.
Masna kiselina
Udeo (%)
Potencijalna uloga u nezi kože
Palmitinska
~44
Formira zaštitni sloj, smanjuje gubitak vlage
Oleinska
~39
Pomaže elastičnosti i mekoći kože
Linolna
~10
Neophodna za barijernu funkciju kože
Stearinska
~5
Daje gustinu i “film” osećaj na površini kože
Koža voli lipide… ali ne sve na isti način
Kada palmino ulje zaista može da pomogne
Kada može da pravi problem
Šta kažu istraživanja?
Trikovi za pametnu upotrebu palminog ulja
Kako prepoznati kvalitet palminog ulja u kozmetici
Mitovi i zablude
Moje iskustvo sa palminim uljem u nezi kože
Alternativna ulja koja pružaju slične benefite
Ulje
Tekstura na koži
Komedogenost
Glavna prednost
Jojobino
Laka
Niska
Balansira proizvodnju sebuma
Suncokretovo
Laka
Niska
Prirodno bogato vitaminom E
Avokadovo
Srednje
Niska do srednja
Hranljivo, puno fitosterola
She (karite)
Gusta
Niska
Dubinski štiti i obnavlja kožu
Kako izvući najbolje iz palminog ulja u nezi kože
Slični Članci: